Poljoprivredne strane

* Ekološkog biltena* * Eko-NEC *

Pripreme Srbije za članstvo u Evropskoj uniji

Obavezno primeniti humani odnos prema životinjama

Usvajanjem Zakona o dobrobiti životinja Srbija je napravila prvi korak ka uređenju ove oblasti u skladu sa propisima koji se primenjuju u  Evropskoj uniji, time su, praktično, stvoreni uslovi da se i u našoj zemlji kroz edukaciju, ali i određenom kaznenom politikom, stvore uslovi u kojima će humani odnos prema životinjama biti obaveza od koje niko neće moći da bude izuzet.  

Neophodna je, dakle, promena odnosa ne samo prema kućnim ljubimcima, već, pre svega, prema domaćim životinjama koje se koriste za proizvodnju hrane, mleka, mesa i jaja. Evropska unija je, s tim u vezi, donela zakone koji se tiču poljoprivrede i stočarstva i oni se primenjuju u svim poljoprivrednim gazdinstvima. S obzirom da Srbija pretenduje na članstvo u Evropskoj uniji, moraće, i to vrlo skoro, sve te zakone da inplementira u svoje zakonodavstvo.

Humani odnos prema domaćim životinjama, prema evropskim propisima, podrazumeva sistem slobodnog držanja domaćih životinja. U govedarstvu, na primer, zabranjeno je držanje vezanih goveda u štalama, već životinjama treba omogućiti da se slobodno kreću. To podrazumeva organizovanje i slobodnih izmuzišta. Tačnije, grla neće biti fiksirana za jedno mesto, već će slobodno moći da odlaze na mužu. Postoji više tipova izmuzišta i stočar će se opredeljivati za onu vrstu koja mu najviše odgovara. Međutim, bez obzira na tipove, u svako izmuzište moći će se smesti od 8 do 16 grla. Ovakav sistem kod nas još nije počeo da se primenjuje i iziskivaće određena finansijska sredstva. Primenom takvih evropskih zahteva stočari će ostvariti velike efekte. Utvrđeno je da kada krava nije vezana, već se slobodno šeta, daje i do 17 odsto više mleka. Istovremeno, meso od takvih životinja mnogo je boljeg kvaliteta.

-Boraveći u nekim razvijenim zemljama Zapadne Evrope mogao sam da se upoznam sa savremenim uslovima gajenja domaćih životinja. Tamo sam imao prilike da vidim da su štale sagrađene od jeftinog materijala i da su sa jedne strane otvorene tokom cele godine. Dakle, štala se nikada ne zatvara sa jedne strane, tako da krave mogu slobodno da izlaze van objekta. Bio sam u februaru, dakle tokom zime, ali jedna strana je bila otvorena, a ostale su zatvorene. To je neophodno jer krava traži mnogo vazduha. Ona lako podnosi hladnoću, ali i toplotu. Za nju je potrebno mnogo prostora. Zato objekat ne treba graditi sa tavanom. To je i razlog što na Zapadu sve više štale grade od celofana. Pri tome, do određene visine postave se zidovi od cigala ili betona ili metalni graničnici da krave ne bi mogle da priđu do folije i da je rogom probiju. Dakle, štale moraju da budu što prostije i jeftinije. Kravi ništa ne znači ukoliko je štala skupa. Njoj je potrebno samo da ima gde da se skloni od kiše i vetra. One zimu dobro podnose. Tako se stočar mnogo manje izlaže troškovima. Sada je problem što su kod nas objekti izgrađeni od čvrstog materijala i za sistem vezanog držanja životinja. Za preuređenje štala biće potrebna određena finansijska sredstva, a naši stočari u ovim kriznim vremenima teško će moći da ih obezbede. Zato je neophodno da im u tome država pomogne. Vlasnici grla moraće najviše sredstava da ulože u izgradnju  izmuzišta, a manje u objekat, kaže diplomirani inženjer stočarstva Goran Joksić, samostalni savetnik za stočarstvo u Poljoprivrednoj stanici Kragujevac, i dodaje da se često nalazi na terenu i razgovara sa stočarima o obavezama koje će imati na planu primene evropskih standarda o humanom odnosu prema domaćim životinjama.

I kod svinjarstva je potrebno omogućiti slobodno kretanje životinja. Kretanje tovnin svinja mora da bude ograničeno. One se drže u zatvorenom, ali je važno da se slobodno kreću. Taj objekat u kome se drže mora da ima ventilaciju i da svinje imaju stalan pristup vodi i kvalitetnoj hrani. Ukoliko tovljenici imaju više prostora za kretanje onda se obezbeđuje bolji kvalitet mesa. Pri tome, zabranjuje se da se krmače drže u uknještivačima, što je nehumana mera. Naime, kod nas je uobičajeno da se krmače fiksiraju u uklještivačima četiri do pet dana pre prašenja i sklanjaju se sedam do 10 dana posle prašenja. To se, inače, radi zbog toga da krmače ne bi udavile ili zgazile prasad. Držanje prasilja u uklještivačima više se ne sprovodi u zemljama Evropske unije.

Evropskim propisima strogo je zabranjeno držanje živine u kavezima, a posebno koka nosilja jer one tada ne mogu slobodno da se kreću. Dakle, one se tada pretvaraju u robote za nošenje jaja. Ovo važi i za pilad koja se tove, jer i za njih treba obezbediti prostor za slobodno kretanje. Ukoliko je taj prostor skučen, treba im davati kalcijum. Ukoliko zbog skučenog prostora moraju stalno da leže, dolazi do suprotnog efekta. Životinje tada ne mogu da jedu jer se ne kreću i to dovodi do stvaranja takozvanih dekubitalnih rana. I kada se takvo pile zakolje, lako može da se utvrdi da je mnogo vremena provodilo u ležećem položaju. Takvo meso je mnogo lošijeg kvaliteta. Bolje je ako je tovna pilad stalno u pokretu. Inače, nekada se pilad tovila za dva meseca. Sada se isti efekat postiže za 42  dana. U tom periodu pilad dostiže dva do dva i po kilograma žive mase.

U ovčarstvu nema, za sada nekih većih promena u odnosu na ono kako se ovce gaje kod nas. Praktično,  u ovoj oblasti se ne zahtevaju neka posebna ulaganja za smeštaj ovaca. Tu ne treba cigla ili čvrst materijal. Što je objekat prostiji to je bolji za njih. Potrebno je da se one zaštite od grabljivica, kiše i vetrova. Naročito mlada grla. Ništa neće smemati ukoliko se objekat sa strane zaštiti šašom i pokrije travom.

Za sve domaće životinje treba obezbediti prirodnu hranu u kojoj nema aditiva i pesticida.Takođe, ne treba davati životinjama dodatke koji doprinose bržem napredovanju grla. To može da bude vrlo opasno. Životinje treba što više napasati na livadama na kojima trava nije prskana. Čak i kokoške treba slobodno da se kreću kako bi mogle da kljucaju travu i pesak. Pesticidi i hemijska sredstva koja se koriste za zaštitu biljaka veoma su štetna. Istraživanja u svetu su pokazala da su pesticidi veći uzročnici raka, nego duvanski dim. To najbolje pokazuje slučaj ludih krana u Engleskoj. Tamo su krave neprirodno hranjene ribljim brašnom što je dovelo do pojave ludila. Neprirodan način hranjenja doveo je do promene genetske strukture životinja, što je imalo negativne posledice i na čoveka. Takođe, ne treba koristiti genetski modifikovanu hranu. Olakšavajuća okolnost je što se kod nas takva hrana koristi u malom procentu. Ali, veći je problem što se kod nas neodgovorno prska voće ili povrće. Pri tome, hemijska sredstva zagađuju travu u voćnjaku ili povrtnjaku, ali u bližoj okolini. Ne vodeći računa o karenci, zagađena trava daje se stoci, što ima negatine posledice po njihovo zdravlje.

Potrebno je, takođe, obezbediti što humaniji odnos prema životinjama koje se transportuju do klanice. Utovar grla u kamion ili drugo transportno sredstvo treba obavljati što obazrivije i pažljivije. Tokom prevoza životinje treba odmarati i pojiti nakon pređenih svakih 20 kilometara. Jer, ukoliko se životinje maltretiraju i udaraju, one se plaše i doživljavaju stresove, što smanjuje kvalitet mesa. Prilikom sretesnih situacija životinje luče hormone koji se unose u mišiće tako da će meso biti lošijeg kvaliteta.  Potrebno je, zatim, primenjivati humano klanje. Ono mora da bude što bezbolnije. Neophodno je, prvo, omamiti životinju To se postiže kod goveda specijalnim pištoljem, a kod ostalih životinja strujom, a tek nakon toga se pristupa klanju.

-Novi zakon o bezbednom držanju životinja samo je okvir za donošenje odgovarajućih podzakonskih dokumenata. Ali, ovo će nam omogućiti, kada budemo bliži Evropskoj uniji, da lakše povučemo sredstva iz pretpristupnih fondova za razvoj poljoprivrede. Naime, u Evropi se značajna sredstva izdvajaju za poljoprivredu, a naročito za stočarstvo. Zakon smo usvojili, a ostala neophodna pozakonska akta moraćemo da donesemo u skladu sa zahtevima Evropske unije. Međutim, i pored nedostatka svih potrebnih akata, ja i moje kolege obavljamo edukaciju velikih stočara. Šumadija je karakteristična po tome što je na tom prostoru razvijeno stočarstvo. Od goveda ovde se najviše gaje  krave simentalske rase. To je rasa koja daje dosta mleka i dobar kvalitet mesa. Na području Šumadije gaje se svinje ali i živina. S obzirom da  se približavamo Evropi, moraćemo sve više da usvajamo rešenja koja se u njoj primenjuju. U suprotnom, nećemo moći da ostvarimo pristup pretpristupnim fondovima Evropske unije, ističe Joksić.

Radmilo Kostić

Obaveštenje Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede

Članom 2. Zakona o genetički modifikovanim organizmima (“Službeni glasnik RS“, br. 41/09), propisano je da “nijedan modifikovani živi organizam, kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno ne može da se gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije“ i s tim u vezi svim pravnim i fizičkim licima dostavljamo sledeće:

Obaveštenje

Obaveštavaju se pravna i fizička lica koja obavljaju delatnost proizvodnje i prometa poljoprivrednih kultura i proizvoda, da će Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, već početkom maja 2011. godine, preko nadležnih inspekcijskih službi vršiti intenzivne kontrole useva, proizvoda, roba i objekata, u cilju kontrole primene odredbi Zakona o genetički modifikovanim organizmima (“Službeni glasnik RS“, br. 41/09).

Postupanje suprotno odredbama Zakona o genetički modifikovanim organizmima ima za posledicu preduzimanje upravnih mera i vođenje upravnih postupaka, odnosno oduzimanje i uništavanje GMO organizama i podnošenje prijava za privredni prestup i prekršajnih prijava, protiv svih pravnih, odnosno fizičkih lica koja su prekršila odredbe zakona.

Poštujte odredbe Zakona o genetički modifikovanim organizmima i izbegnite štetne i neprijatne posledice.

POLJOPRIVREDNE STRANE

https://poljoprivrednestrane.wordpress.com

POLJOPRIVREDNE STRANE u * Ekološkom biltenu * * Eko-NEC * sufinansirane su Odlukom Gradskog veća Kragujevca u okviru Programa ”Unapređenje stručnog znanja poljoprivrednika”

www.kragujevac.rs

Završene Šumadijske zimske igre

U finalnom susretu trećeg ciklusa Šumadijskih zimskih igara pobedila je ekipa Gruže koja je sakupila 46 poena, poen više od predstavnika Brzana. Treće i četvrto mesto osvojili su Badnjevac i Poskurice sa po 43 poena. Završna priredba održana je 9. aprila na kragujevačkom Šumadija sajmu. U prisustvu velikog broja gledalaca, ali i navijača koji su sve vreme bodrili svoje ekipe, pobednički pehar osvojila je ekipa Gruže. Međutim, posle održanog kviza znanja ništa nije nagoveštavalo da će prestavnici Gruže postići zapaženiji uspeh. Naime, u ovoj disciplini Badnjevac, Brzan i Poskurice osvojili su maksimalni broj poena – po 15, dok je Gruža morala da se zadovolji sa 10 poena. Pravo uzbuđenje među gledaocima nastalo je kada je došlo na red takmičenja  vokalnih solista.  Boje Poskurica branio je Milan Dimitrijević, za ekipu Badnjevca nastupila je Ljubinka Živanović, ekipu Brzana predstavljao je Žika Blagojević, dok je Ksenija Milenković predstavljala ekipu Gruže. Odlukom žirija predstavnici Poskurica i Badnjevca dobili su po 10 poena, vokalni solista Brzana dobio je 8 poena, dok je najvišu ocenu – 12 poena dobila Ksenija Milenković iz Gruže. Ona je ujedno, proglašena za najboljeg interpretatora narodnih pesama na ovogodišnjim Šumadijskim zimskim igrama. Kao nagradu za osvojeno prvo mesto Ksenija će od „Kragujevac koncerta“ dobiti novu pesmu  za koju će u produkciji Agencije „VA“ snimiti spot koji će biti emitovan na kragujevačkim televizijama.Posle vokalnih solista predstavile su se folklorne grupe sva četiri sela. U ovoj disciplini Poskurice su dobile osam, Badnjevac i Brzan 10 i Gruža ponovo 12 poena. Sa 35 bodova Badnjevac je preuzeo vodeću poziciju ispred ekipa Gruža koja je sakupila 34 boda. Treća i četvrto mesto delili su predstavnici Poskurica i Brzana sa po 33 poena. Pošto je razlika u bodovima između ekipa bila vrlo mala, konačan rasplet se očekivao u poslednjoj disciplini koja je bila rezervisana za mlade talente. Zahvaljujući nastupu Nikole Živanovića, umetnika na harmonici, koji trenutno zauzima drugo mesto na svetu, ekipa Gruže dobila je maksimalnih 12 poena i tako obezbedila prvo mesto sa ukupno 46 bodova. U disciplini talenata Brzan je takođe dobio 12 poena, dok su Poskurice i Badnjevac morali da se zadovolje sa po 10, odnosno osam poena. Sve četiri ekipe, učesnice finalnog susreta, grad Kragujevac nagradio je peharima, televizorom plazma i DVD-om, a pobednička ekipa dobila je još i vikend u kragujevačkom odmaralištu na Kopaoniku. Takođe, svako selo koje je učestvovalo u igrama dobilo je sto za stoni tenis. Uručivanjem nagrada završene su vogodišnje Šumadijske zimske igre koje će se pamtiti po neizvesnom ishodu u finalnom susretu, ali i po prikazanim programima koji zaslužuju visoke ocene.Ovu uspešnu kulturno-zabavnu manifestaciju organoizovao je resor za poljoprivredu grada Kragujevca u saradnji sa Agencijom „VA“ i Udruženjem estradnih umetnika „Kragujevac-koncert“, dok je Radio-relevizija Kragujevac bila medijski pokrovitelj. Tokom tromesečnog takmičenja, na ovogodišnjim Šumadijskim zimskim igrama održano je 11 programa, uključujući i finalnu priredbu, u kojima je svoje umeće prikazalo više od 500 učesnika. Procenjujese da je igre uživo pratilo 6.000 gledalaca, a da je putem televizije Kragujevac u njima uživalo više stotina hiljada ljudi. U ovogodišnjim Šumadijskim zimskim igrama učestvovalo je 17 sela, a među njima 12 iz Kragujevca, zatim sela Dragovo i Vukmanovac iz rekovačke i Badnjevac i Brzan iz batočinske, kao i Gruža i Knić iz knićanske opštine. Održano je šest kvalifikacionih programa. U prvom susretu, održanom u selu Ramaća, prvo mesto osvojila je domaća ekipa, drugo Knić a treće Dobrača. Nedelju dana kasnije u Maršiću ekipa Resnika bila je prva, Maršića druga, a ekipa Stragara treća. U trećem kolu Čumić je u Poskuricama ubedljivo osvojio prvu poziciju ispred domaće ekipe Poskurica, dok su predstavnici Velikih Pčelica morali da se zadovolje trećim mestom. Ekipa Kutlova, iako je bila domaćin susreta, nije uspela, kao prošle godine, da se plasira u dalji tok takmičenja. U neizvesnoj borbi,  prvo mesto pripalo je Gruži, a drugo Vukmanovcima. Ekipa Brzana u Dragovu nije dozvolila iznenađenje i osvojila je prvo mesto ispred domaće ekipe, dok su Bare zauzele treće mesto. Poslednji kvalifikacioni susret održan je u Badnjevcu. Pošto su Lužnice odustale, takmičile su se samo dve ekipe. Domaćini su prikazali najbolji program i zasluženo osvojili prvo mesto, dok je Dragobraća morala da se zadovoljni drugom pozicijom. Prvoplasirane ekipe iz kvalifikacija plasiralesu se direktno u polufinale, dok je šest drugoplasiranih moralo da učestvuje u baražu. Pošto su u prvom susretu baraža Poskurice i Dragobraća osvojile isti broj poena, obe ekipe plasirale su se u polufinale. Drugi susret Baraža protekao je u znaku Dragova koje je bilo bolje od Knića i Maršića. Kao pobednici baraža, ove tri ekipe pridružile su se  pobednicima kvalifikacionih susreta. Posle toga održana su dve polufinalne priredbe. Prvu polufinalnu grupu sačinjavali su Čumić, Brzan, Poskurice, Dragobraća i Ramaća, dok su se u drugoj sastali Gruža, Badnjevac, Resnik i Dragovo. Osvajanjem prva dva mesta u svojim grupama, „vizu“ za finalni susret izborile su ekipe Poskurica, Brzana, Gruže i Badnjevca. Radmilo Kostić

POLJOPRIVREDNE STRANE u * Ekološkom biltenu * * Eko-NEC * sufinansirane su Odlukom Gradskog veća Kragujevca u okviru Programa ”Unapređenje stručnog znanja poljoprivrednika”.

www.kragujevac.rs

POLJOPRIVREDNE STRANE https://poljoprivrednestrane.wordpress.com

Preregistracija poljoprivrednih domaćinstava

Interesovanje za preregistraciju poljoprivrednih domaćinstava za 2011. znatno je manje nego prethodne godine. Zbog toga je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede produžilo rok za obnovu registracije poljoprivrednih gazdinstava do 30 aprila ove godine. Zahvaljujući tome, poljoprivrednici koji do sada nisu pribavili sva neophodna dokumenta za preregistraciju gazdinstva, imaju vremena tokom ovog meseca da završe, za njih, ovaj dosta složen posao.Inače, preregistracija poljoprivrenih gazdinstava je besplatna. Poljoprivrednici iz Šumadije ovaj posao moći će da obave u Upravi za trezor, fililaja u Kragujevcu.Poljoprivredni proizvođači, od ove godine, obnavljaju registraciju svog gazdinstva samo ako su se dogodile neke promene. Ukoliko gazdinstva nemaju nikakvu promenu u odnosu na prošlu godinu, poljoprivrednici treba da dostave samo izjavu o tome, a obrazac za ovu svrhu upućen im je kućnu adresu. Da bi poljoprivredno gazdinstvo moglo da se registruje, neophodno je da poseduje najmanje pola hektara poljoprivrednog zemljišta, a za obavljanje, stočarske, vinogradarske ili povrtarske proizvodnje, odnosno za obavljanje drugih oblika poljoprivredne proizvodnje, dovoljno je korišćenje i manje površine od navedene.  Gazdinstva mogu da registruju fizička i pravna lica, kao i preduzetnici.

JKP „Zelenilo“ Kragujevac

Prvi sajam hortikulture u regionu Šumadije

Gradonačelnik grada Kragujevca, Veroljub Stevanović, 28. aprila u 10 sati, otvoriće u Kragujevcu Prvi sajam hortikulture u regionu Šumadije, koji će trajati od 28. do 30. aprila 2011. godine na Šumadija sajmu u Kragujevcu.Organizator ove za grad Kragujevac veoma važne manifestacije je JKP „Zelenilo“ Kragujevac, koje u ovoj godini ulazi u šestu deceniju postojanja i rada. Generalni pokrovitelj manifestacije je Grad Kragujevac.Sajam će okupiti veliki broj izlagača, kako renomiranih proizvođača i uvoznika cveća i dendro materijala, tako i po prvi put proizvođače ovog materijala na poljoprivrednim gazdinstvima i predstavnike mnogih udruženja, posebno u okolini Kragujevca gde u zadnjih nekoliko godina ova vrsta proizvodnje beleži svoj nagli razvoj.Tokom manifestacije organizovana su predavanja i brojne edukativne radionice iz oblasti tematike sajma, gde će uvaženi profesori fakulteta i drugi stručnjaci zainteresovanim posetiocima prezentovati aktuelna naučna znanja kako iz oblasti savremene proizvodnje, tako i nege i zaštite cveća, lišćara, četinara i ukrasnog šiblja. Program obuhvata i edukaciju iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine. Zainteresovanim izlagačima omogućeno je da u Medija centru „Šumadija sajma“, kao i na drugom prostoru, organizuju poslovne susrete, tematske rasprave i druge sajamske aktivnosti. Posetioci, gosti i druga lica biće u prilici da razgledaju i kupuju izloženu robu već od 10 časova u četvrtak 28. aprila. Organizator poziva izlagače da blagovremeno kupovinom izložbenog prostora obezbede svoje učešće na ovoj značajnoj manifestaciji, kao i sve ostale zainteresovane da posete sajam u dane 28., 29. i 30. aprila na lokaciji „Šumadija sajma“ u Kragujevcu. Za više informacija kontaktirajte JKP „Zelenilo“ Kragujevac, Svetozara Markovića 109, 34000 Kragujevac · tel. 034 370 035 · fax 034 370 116 · zelenilo@gmail.com · www.zelenilokg.rs .

POLJOPRIVREDNE STRANE

https://poljoprivrednestrane.wordpress.com

POLJOPRIVREDNE STRANE u * Ekološkom biltenu * * Eko-NEC * sufinansirane su Odlukom Gradskog veća Kragujevca u okviru Programa ”Unapređenje stručnog znanja poljoprivrednika”

www.kragujevac.rs

INTERVJU Snežana Živanović Katić Pomoćnik gradonačelnika Kragujevca za poljoprivredu Pitanje*- Kakva je bila realizacija postavljenih zadataka u 2010. godini? Odgovor*– I pored toga što je prošla godini bila izuzetno teška, uspeli smo da realizujemo oko 80 odsto od predviđenih aktivnosti. Praktično, ni jedan od planiranih programa nije obustavljen.  Zbog nedostatka sredstava pojedini programi nisu realizovani u onom obimu kako smo očekivali početkom godine. Moram da napomenem da smo više programa realizovali zahvaljujući sopstvenim prihodima ostvarenih kroz otplatu kredita koje smo davali poljoprivrednicima u prethodnim godinama. Najbitnije od svega je da smo realizovali uglavnom one programe koji su bili namenjeni poljoprivrednim domaćinstvima. Pitanje*- Koliko je sredstava uloženo, tokom prošle godine, u razvoj poljoprivrede? Odgovor*– Kao što sam rekla, u 2010. godini nismo zapostavili ni jedan program, ali sve ono što smo planirali realizovali smo u nešto manjem obimu. Za razvoj poljoprivrede iz gradskog budžeta izdvojili smo 73 miliona dinara. Ovome treba dodati da smo iz gradskih robnih rezervi izdvojili još 22 miliona. Dakle, u razvoj poljoprivrede i vodosnabdevanje na selu u prošloj godini uložili smo 95 miliona dinara. To je nešto manje od onog što smo prvobitno bili predvideli, ali treba istaći da se takavim poljoprivrednim budžetom  malo ko u Srbiji u 2010.  mogao da se pohvali. Pitanje*- Koji je bio najvažniji zadatak u prošloj godini? Odgovor*–  Značajno je da smo nastavili sa vodosnabdevanjem na  seoskom  području. Tačnije, uradili smo 17 novih bušotina, kao i 24 projekta vodovodnih trasa. Zaključno sa decembrom prošle gopdine ukupno smo završili 32 vodovodna sistema i oni su već pušteni urad. Sada sledi dobijanje upotrebnih i drugih dozvola, ali je činjenica da smo 32 vodovoda potpuno opremili tako da je na njih priključeno  oko 1620 domaćinstava. Dakle, ta domaćinstva trajno su rešila problem vodosnabdevanja. Imali smo mogućnosti da opremimo još nekoliko vodovodnih sistema, odnosno da za njih nabavimo rezervoare  i pumpe, ali to nismo učinili jer smo čekali prvo da se građani sami organizuju oko izgradnje sekundarne mreže. Ovaj deo posla, kao što se pokazalo na terenu, odvija se vrlo sporo, a mi smo želeli da racionalno  trošimo predviđena sredstva za ove potrebe. Pitanje*- Da li ste zadovoljni brojem urađenih bunara? Odgovor*–  Za izradu bunara uložili smo oko 17 miliona dinara. Međutim, nismo uradili opnoliko bunara koliko smo planirali. Prvobitno smo bili planirali da iskopamo 23, ali zbog nedostatka sredstava uradili smo 18 bunara, odnosno pet manje. Naravno, vodosnabdevanje nije program koji možemo da realizujemo za godinu dana. Taj posao zahteva kontinuirani rad tokom više godina. Dakle, ono što nismo uradili u 2010. završićemo tokom ove godine. Zastoj iznosi samo oko dva meseca. Imajući ovo u vidu, nastojaćemo, tokom zimskih meseci, da izmirimo obaveze prema svim izvođačima radova. Sa njima imamo dugoročne ugovore, i ako ne izmirujemo svoje obaveze, onda je logično očekivati da će u jednom momentu obustaviti radove. Pitanje*- Prema kojim izvođačima radova su najveća dugovanja? Odgovor*– U 2010. imali smo dosta nagomilanih obaveza prema svim izvođačima radova. Kada ovo kažem mislim na one koji rade bušotine, zatim na one koji ugrađuju pumpe i rezervoare, zatim na izvođače primarne mreže kao i one koji za nas izrađuju projektnu dokumentaciju. Svi ovi izvođači međusobno su povezani, i ukoliko jedan obustavi radove, onda prestaje kompletan posao. Posebno nismo hteli da izazovemo zastoj u isporuci rezervoara i pumpi, jer ukoliko  korisnici vodovoda urade sekundarnu mrežu onda je razumljivo da što smo se trudili da bunare kompletno opremimo kako bi meštani tog sela mogli odmah da koriste vodovod. Prioritet smo dali stvaranju uslova da ljudi što pre dobiju vodu. Zbog toga smo u manjem obimu izmirivali obaveze prema izvođačima radova. To je i razlog što smo umesto 23 iskopali 18 bunara. Zato i imamo u planu da tokom zimske meseci izmirimo obaveze prema izvođačima radova, kako bismo već od marta mogli da krenemo sa kopanjem novih bunara, s obzirom da je za veći broj pripremljena neophodna dokumentacija.

Pitanje*- Kakvo je interesovanje mesnih zajednica za ovaj program?Odgovor*– Veliko je interesovanje za rešavanje vodosnabdevanja naseoskom području. Ovo je kapitalna stvar. Svake godine javljaju se nove mesne zajednice sa zahtevom da se uključe u taj program i mi, naravno, nastojimo da svim domaćinstvima na selu obezbedimo kvalitetnu pijaću vodu. Naravno, ne možemo kompletan posao da završimo odjednom. Taj problem rešavaćemo i nekoliko narednih godina. Tempo realizacije vodosnabdevanja zavisiće, pre svega, od finansijskih sredstava sa kojima ćemo raspolagati.

Pitanje*- Sa kojim problemima se susrećete u realizaciji programa vodosnabdevanja?

Odgovor*– Obaveza grada je da učini sve što je potrebno da ljudi što pre dobiju vodu. To podrazumeva kopanje bunara, zaim njihovo opremanje odgovatrajućim pumpama i rezervoarima, izgradnju primarne mreže, odnosno cevovoda od bunara do rezervoara, kao i izradu kompletnog projekta. Međutim, problem nastaje kod samih građana. Oni moraju da se organizuju tako da bi ostali deo posla završili u skladu sa sopstvenim potrebama. Dovoljno je da se u toj grupi ljudi njih nekoliko zbog nečega ne slože pa da bude zakočena realizacija projekta. Pri tome, najveći problem je regulisanje njihovih međusobnih odnosa. Zato je potrebno da se u svakom selu registruju udruženja, čak i pre kopanja bunara. U tom udruženju treba da se regulišu pravila, odnosno da se potpišu ugovori sa svakim članom udruženja. To ne radi grad. To je posao meštana, jer je u njihovom interesu da što pre dobiju vodu.  Naravno, mi pokušavamo da im pomognemo da lakše izrade odgovarajuća dokumenata prilikom osnivanju udruženja. Ali, njihove međusobne odnose grad ne može da uređuje. Taj deo oni moraju sami da obave, ukoliko žele da reše problem vodosnabdevanja. Zato tamo gde su ljudi dobro organizovani, ovaj deo posala meštani završavaju jako brzo. U nekim slučajevima, od momenta kada iskopamo i opremimo bunar, meštani za dva do tri meseca završe izgradnju sekundarne reže.

Pitanje*- Ima li naselja u kojima meštani, zbog teškoća u organizovanju, još nisu dobili vodu?

Odgovor*– Kako da ne. U Gornjim Jarušicama bunari su iskopani 2008. godine, ali meštani još nisu uspeli da se organizuju. I pored toga što imaju projekat sekundarne mreže, oni nisu uspeli da se dogovore oko angažovanja izvođača radova. Isti je slučaj i u Čumiću, u zaseoku Nikolić. Onda se postavlja pitanje da li njima uopšte treba kvalitetna pijaća voda. Čudnu situaciju imamo u Novom Milanovcu. Tamo je preko 40 meštana izabralo svog predstavnika da ih zastupa kod gradske uprave. Sve je bilo u najboljem redu, čovek je dobro radio i obezbedio sve neophodne saglasnosti. Mi smo, u međuvremenu, opremili bunar koji je takvog kapaciteta da može da opskrbi 85 domaćinstava. Meštanima je preostalo samo da angažuju izvođača radova sekundarne mreže. I tada, sasvim neočekivano, taj ovlašćeni predstavnik se jednostavno povukao i obustavio sve date saglasnosti. I šta smo mi u tom slučaju mogli da učinimo. Predmet smo predali javnom pravobraniocu. Mi moramo da zaštititimo našu imovinu koja vredi preko milion dinara. Ali, činjenica je da je takvim postupkom jednog čoveka cela grupa ljudi u Novom Milanovcu zakočena i za sada je neizvesno kada će dobiti vodu.

Pitanje*- Možete li nam reći koliki su prosečno troškovi domaćinstava prilikom izgradnje sekundarne mreže?

Odgovor*– Dešava se i to da meštani blagovremeno ne izmiruju obaveze prema izvođaču radova. Na primer, 30 ljudi izmiri obaveze prema izvođaču radova,  a njih desetoro to ne učini. Dakle, tih desetoro ljudi ugrozilo izgradnju kompletmne sekundarne mreže, tako da cela ta grupa ne može da dobije vodu. Ljudi moraju da shvate da je potrebno da budu jedinstveni. Samo tako moći će da reše problem vodosnabdevanja. Obaveze po jednom domaćinstvu iznose u proseku od 350 do 400 evra. Ovu sumu  novca mogu da isplate u više mesečnih rata. Zbog toga svako treba da se preračuna i da se odluči da li će da kopa sopstveni bunar ili će na ovaj način daobezbedi vodu za sopstvene potrebe. Inače, najneekonomičniji su  Bunari u Gornjim Grbicama  gde je mali broj domaćinstava. Zbog prirodnog pada i mnogo velike udaljenosti bunara od rezervoara, glavna cev od pumpe do rezervoara, koju finansira grad, više košta nego zajedno projekat i bunar. Izgradnja sekundarne  mreže svako domaćinstvo je koštala oko 700 evra. S druge strane, u selima gde su  kuće zbijene, odnosno gde se nalazi veliki broj korisnika na manjen prostoru,  troškovi izgradnje sekundarne razvodne mreže su mnogo niži. U nekim selima naša ulaganja su iznosila samo 13.000 po domaćinstvu.

Pitanje*- Kakve su obaveze domaćinstava posle dobijanja vode?

Odgovor*– Svi korisnici koji su doveli vodu u svoja dvorišta imaju obavezu da plaćaju na osnovu utrošene vode. Taj novac ne ide nama, već udruženju građana u tom selu.  Od tih para oni održavaju vodovodnu mrežu i izmiruju obaveze za utrošenu električnu energiju. Naime, električnu energiju je potrebna za pokretanje pumpe koja izvlači vodu iz bunara. Zato udruženja građana moraju da imaju statut u kome će jasno biti precizirane obaveze svakog domaćinstva. Statutom će, praktično, biti predviđeno koliko će po utrošenom kubiku vode plaćati svako domaćinstvo.  Mi

Pitanje*- Tokom prošle godine sredstvima agrarnog budžeta finansirani su i drugi programi? Odgovor*– Preko Direkcije za robne rezerve grada Kragujevca uspeli smo da obezbedimo nabavku veštačkog đubriva za jesenju setvu pšenice. Za ove potrebe izdvojili smo 22 miliona dinara. Đubrivo je dobilo oko 700 domaćinstava po vrlo povoljnim paritetima i uz subvenciju grada od oko 20 odsto. Takođe, preko Direkcije za robne rezerve pedesetak domaćinstava dobilo je jagnjad i junice na čuvanje. Iz agrarnog budžeta cele godine realizovali smo program osiguranja useva. Naime, za osiguranje useva poljoprivrednici su bespovratno dobijali 30 odsto sredstava od vrednosti polise osiguranja. Ovu vrstu subvencija iskoristilo je oko 100 domaćinstava. Tokom prošle godine nastavili smo sa davanjem bespovratnih sredstva koja su iznosila 30 odsto od vrednosti investicije za nabavku plastenika, sistema za navodnjavanje, kao i prerađivačkih kapaciteta.Taj vid subvencije ostvarilo je 130 domaćinstava. Takođe, više od 200 domaćinstava dobilo je bespovratno po 1500 dinara po grlu stoke za veštačko osemenjavanje, a stotinak domaćinstava koristilo je pozajmicu u iznosu 25.000 dinara za prvotelke. Uspeli smo da realizujemo i 40 poljoprivrednih kredita za nabavku mehanizacije. Realizovano je i 450 radnih sati buldoždera u desetak sela koja su preko saveta mesnih zajednica podnela zahteve za uređenje atarskih puteva. Značajna sredstva smo izdvojili za pospešivanje rada poljoprivrednih udruženja, kao i za organizovane posete poljoprivrednika sajmovima u zemlji i u inostranstvuna. Određena sredstva uložena su u organizovanje Šumadijskog sajma poljoprivrede, ali i više poljoprivrednih izložbi na teritoriji grada Kragujevca. Svakako, ne treba zaboraviti ni Šumadijske zimske igre koje su  veoma dobro prihvaćene u šumadijskim selima.

Pitanje*- Recite nam nešto više o planovima razvoja sela u 2011. godini?

Odgovor*– Preko Preduzeća za izgradnju grada oko 300 miliona dinara biće uloženo u infrastrukturu na selu. Sačinićemo spisak svega onoga što je potrebno da se uraditi u svakom selu. Program ćemo realizovati u skladu sa prioritetima koje su nam dostavili saveti mesnih zajednica. Nadam se da ćemo u svakom selu po nešto uraditi. Negde će to biti ulično osvetljenje, negde ćemo izgraditi novu trafo-stanicu, negde ćemo asfaltirati puteve, ili urediti  dom kulture. To su kapitalne stvari za selo koje su u nadležnosti lokalne samouprave. Nastojaćemo da realizujemo najveći broj zahteva, s obzirom da je 2011. proglašena godinom sela.

Pitanje*- Da li će vodosnabdevanje na selu  i u 2011. biti u prvom planu?

Odgovor*– To je naš stalni zadatak. Za vodosnabdevanje ove godine izdvojićemo oko 45 odsto sredstava iz agrarnog budžeta. Imamo u planu da iskopamo 20 do 25 novih bunara. Za njih je već pripremljena neophodna dokumentacija, a to je uslov da bi smo mogli da pristupimo kopanju. Inače, do sada smo iskopali 61 bunar. Nastojaćemo da izradimo projektnu dokumentaciju za svaki bunar koji budemo iskopali, tako da će korisnici, odmah moći da pristupe izradi sekundarne mreže. U planu je da, pored postojeća 32 vodovoda, u ovoj godini kompletno opremimo još najmanje 20 bunara. Paralelno sa tim vršićemo i konačno ispitivanje vode. Imamo nekoliko bunara u kojima se pojavio povećan sadržaj nekih materija. Te materije nisu štetni po zdravlje ljudi, ali moramo nastojati da ih odstranimo iz vode, kako bi ljudi mogli bezbedno da je koriste za piće. Navodim primer bunara bunar u Čumiću koji ima  takav kapacitet da može da pokrije 102 kuće. Ali, problem je u tome što voda u tom bunaru sadrži veliku količinu amonijaka. Još uvek se nalazi u fazi testiranja i nastojimo da smanjimo koncentraciju amonijaka. Ukoliko ne uspemo u tome, onda u tom zaseoku moramo ponovo da kopamo bunar. Takođe, veliki problem stvaraju nam bunari u Lužnicama gde u vodi imamo nitrite, pa je preporuka Instituta za javno zdravlje da se ugrade filteri za njeno prečišćavanje, što ćemo, na kraju morati da uradimo. Inače, kod svih ostali bunara ustanovljen je odličan kvalitet vode. Takođe, jedan od važnih zadataka je i dobijanje upotrebnih dozvola za svaki vodovod. To je duga procedura. Naravno, bez tih dozbola svi izvedeni vodovodi neće moći da budu predati na upotrebu.

Pitanje*- Da li još uvek pristižu zahtevi za kopanje bunara?

Odgovor*– Za sada imamo zahteve za kopanje između 100 i 110 arterskih bunara. Međutim, taj broj još nije konačan. Evo i zbog čega. Bunari u Čumiću i Lužnicama sadrže velike količine štetnih materija. Ukoliko ne uspemo da smanjimo koncentraciju tih hemijskih elemenata, onda ćemo morati da kopamo nove bunare. Ima i slučajeva kada planiramo da u nekom selu iskopamo pet bunara, ali ispostavi se da su malog kapaciteta i da ne mogu da zadovolje potrebe svih domaćinstva. Tada moramo da kopamo još jedan ili dva bunara. Imamo i sela koja još nisu podnela zahtev. Pre mesec dana javila nam se Velika Sugubina. Mislim da će tokom ove godine zahteve podneti još neko selo koje se do sada nije interesovalo za vodosnabdevanje. Imajući sve ovo u vidu, vrlo je teško utvrditi tačan broj bunara koje ćemo morati da kopamo kako bismo rešili pitanje vodosnabdevanja u svim selima koja pripadaju gradu Kragujevcu.

Pitanje*- Imate li saznanja o tome da još neki grad u Srbiji na ovaj način rešava pitanje vodosnabdevanja na selu?Odgovor*– Mi smo bili prvi koji smo se opredelili za rešavanje vodosnabdevanja na selu. Imali smo kontakte sa predstavnicima lokalnih samouprava iz više gradova i oni su se interesovali za ovo šta mi radimo. Posle toga nešto je počelo da se radi na vodosnabdevanju seoskog stanovništva i kod njih. Međutim, za rešavanje vodosnabdevanja na selu potrebno je angažovati velika sredstva, a te opštine nemaju agrarni budžet koji bi to mogao da podnese. Mnogi nas pitaju da li nam se ova ulaganja  isplate, s obzirom da je potrebno u proseku oko dva miliona dinara za izgradnju jednog seoskog vodovoda. Mi im onda kažemo da o ostanku ljudi na selu i o oživljavanju sela ne možemo da govorimo ako im ne obezbeduimo dovoljno pijaće vode i struju. Zato mi i nastojimo da im pomognemo u rešavanju vodosnabdevanja kopanjem arterskih bunara.

Pitanje*- Tokom prošle godine „Eko-NEC“ je sarađivao sa resorom za poljoprivredu grada Kragujevca. Da li ste zadovoljni tom saradnjom?

Odgovor*– Pošto je u 2010. godini vaš časopis sarađivao sa gradom Kragujevcem, imala sam prilike da redovno dobijam sve brojeve. Dosta je širok spektar tema koje obrađujete. Činjenica je da sve više postora treba dati ekologiji, zdravoj hrani kao i očuvanju životne sredine. To je prioritet u zemljama Evropske unije. Zbog svega toga mislim da se časopis bavi pravim temama.                                                                                                                                                                    

Radmilo Kostić

POLJOPRIVREDNE STRANE u * Ekološkom biltenu * * Eko-NEC * sufinansirane su Odlukom Gradskog veća Kragujevca u okviru

Programa ”Unapređenje stručnog znanja poljoprivrednika”

www.kragujevac.rs

* Ekološki bilten** Eko-NEC * http://ekonec.wordpress.com

Elektronski dvonedeljnik za čistiju prirodu Srbije

* Ekološki bilten** Eko-NEC * je od  10.11.2009. godine upisan u Registar javnih glasila pod brojem IN000004.

Osnivač i izdavač : Udruženje gradjana ” Nepušački Edukativni Centar – RP ” , Kragujevac

Za osnivača i izdavača , glavni i odgovorni urednik : Milisav Pajević .

Urednik za Šumadiju: Radmilo Kostić.,

Lektor: Slavka Morača, Saradnica : Ana Bugarić.

* Ekološki bilten* * Eko-NEC * distribuiramo elektronski, ne objavljujemo fotografije i rukopise ne vraćamo.

Originalan primerak je samo onaj koji je poslat sa e – mail adrese :

ekonecglasilo@gmail.com ili ekoneckg@yahoo.com

Redakcija ne odgovara za autentičnost sadržaja za primerke poslate sa drugih e – mail adresa.

Adresa redakcije : Igumana Pajsija 10, 34113 Kragujevac.

Telefon :+381 (0) 61 130 97 55

PRAVNI ZASTUPNIK: Advokat Dragoslav Petrović – specijalista za ekološko i medicinsko pravo –

Adresa:  Svetog Save br.34, Beograd, Kontakt: +381-11-2436-082; 2438-887

E-mail: advdixi@eunet.rs Sajt: www.advdixi.com

Hello world!

Welcome to WordPress.com. This is your first post. Edit or delete it and start blogging!